Odličan pregled pozicija i argumentacije. I odličan uvid u superiornost gospodina Dušanića i limitiranost neoliberalističke pozicije i njene popularne mantre - "liberalizuj, prodaj, privatizuj", pa će sve biti super.

Profesor Begović je u ovoj polemici pokazao dve stvari - da vređa sagovornika i drugo da zastupa potpuno devalviranu i propalu neoliberalnu tezu da je privatizacija dobra uvek i po svaku cenu.

Profesor Begović promoviše ekonomski koncept za koji je dobro plaćen.Ali i tu promociju čini bledo ,bez argumenata osiono i nadobudno.Ali pošto mu je poslodavac moćan, nije ni bitan kvalitet obavljenog posla,poslodavac će dobiti ono što hoće.Profesor Dušanić nema moćne poslodavce, i prinuđen je da iznosi božanske istine da bi ugodio Bogu i pravdi.Na jednoj strani su sila i moć a na drugoj pravda i istina.Za sada pobeđuje sila.

2. deo

Ne trebaju nam ni briselski, ni beogradski komesari. Čoveku ne treba gospodar. Istorija je dokazala (a i sadašnjost to potvrđuje) da političari nisu pošteni i dobri, a ako neki slučajno i jeste, uvek se oko njega nađe 10 lažljivih, i pokvarenih. Zbog toga nije uopšte mudro osloniti se na političare, i dozvoliti im da upravljaju našom imovinom, i našom privredom. Naprotiv, jasno je da je političarima stalo samo do moći i novca. Jasno je da će vlast uvek biti zloupotrebljena. Zbog toga je dobro da se ta vlast, i moć države, što više ograniče, i da se političari izbace iz svih sfera društva. Sve zemlje na svetu, u kojima državne institucije imaju veliku moć(a to su maltene sve zemlje na svetu) polako, ali sigurno, idu ka bankrotstvu. Volim ovu našu Srbiju, i vidim da je i vi volite, ali ako hoćemo da napredujemo, mora se shvatiti da su državne institucije generator problema, i da je ljudima bolje da budu slobodni i da se sami staraju o sebi.

četvrtak, 03 januar 2013 19:05
perkins
begovicu sto je nama tako lose kad je privatizacija dobra?

Pa u slučaju da je vama dobro onda je privatizacija loša.

Periferija kod nas i ovog puta kasni za centrom. I dok je tamo liberalizam proglašen mrtvim, ovde je još uvek veoma moćan.

Primer ekonomskih liberala kod nas pokazuje šta se dešava kada se naučeno "preuči". Nešto što je po svojoj prirodi upitno (nauka) postaje dogma, a ono što treba kritički i pažljivo primeniti u praksi (teorijski model) postaje uzrok destrukcije.

Šok terapija kod nas dovela je do smrti pacijenta, a glavni doktor je još uvek ponosan! I nikad samouvereniji.

kako dalje?

Prema tome, ekonomski problemi sveta pokazuju da je omanuo etatizam, a ne liberalni kapitalizam (jer nikakvog kapitalizma ni nema). Od Amerike, preko Islanda , Grčke ,i Srbije, do Japana... koju god zemlju u problemima da analizirate, skoro uvek je glavni krivac država. Država vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, i/ili ima prekomerne budžetske rashode, ili ima regulativu i institucije kojima usporava privredni rast, i/ili ima političku klasu koja je do te mere korumpirana da se u državi ne može normalno raditi, i da samo politički povezani i podobni mogu da prosperiraju. Skoro uvek je glavni krivac država, tj. njene istitucije.

Nastup Borisa Begovića toliko bode oči neukusom i nerazumevanjem onoga što profesore Dušanić govori, da je to strašno. Posebno je tragičan nedostatak i najmanje volje da bar pokuša da razume šta to druga strana govori. To je izgleda slika i prilika današnjeg Pravnog fakulteta.

Ovime gore je sve kazano.

Ovo sto liberal pise jeste prica starog kova donekle zaboravljena, i taj libertijanizam je jedini nalik na to danas.Medjutim nacionalizam nije u suprotnost sa starom liberalnom idejom o nacionalnoj slobodi bas suprotno sto se vidi na prici tog pokreta u SAD.Drzava takodje treba da sacuva svoje strateske resurse a ne da ih rasprodaje ko zna kome a na taj nacin slabi i drzava i narod i gubi se i sloboda.A ovo sto Begovic prica je klasicna prica neoliberala rasprodaj sve radnike najuri samo radi profita multi kompanija videli smo to kod nas u zadnjih 10 god..Pitanje za Liberala koja zemlja u svetu po njemu ima slobodno trzisni sistem kakav on zastupa?

Begović je odavno postao dosadan-pravda neoliberizaciju,privatizaciju koje su neuspešne jer ih humanost ne tangira.

Kaže Liberal:
"Liberalizam je ideologija slobode. Mi, liberali, smatramo da je za čoveka bolje da ima više slobode nego manje slobode, i da su sloboda i bezbednost drugih ljudi, i njihove imovine, jedine granice slobode."
Ova opšte poznata mantra neoliberala, kao i brojni drugi stavovi koje navodi Liberal ima svog punog smisla. Nedostaje samo jedno podpitanje - za koga je ostvariva ta sloboda? Da li za onih milion nezaposlenih i obespravljenih u Srbiji, kao i za nezaposlene širom sveta? Šta ima nezaposleni od slobode kada nije u mogućnosti da zadovolji egzistencijalne potrebe?
Sloboda koju propagiraju neoliberali je sloboda samo za krupni kapital, za njegovo ničim ograničeno i nekontrolisano širenje. Amerika kao simbol "slobodne privrede" nameće liberalizam drugima, a njena privreda je obilato podržana od strane države. Primer vojnoindustrijskog kompleksa, ali i spašavanja krupnih korporacija poput Krajslera, DŽeneral Motorsa, banaka i sl. Čak i ratove vodi zarad interesa svojih korporacija.

Pa ovoliko nadmenosti,sujete,uobraženosti,sklonostika držanju lekcija i prepotentnosti, kao Boris Begović, nije pokazivao ni DŽefri Saks, pre nego štoje prestao da bude uvažavan.Čitava mu se diskusija svela na "ti će mi kažeš".Zar je to akademskii nivo? I to od nekoga ko već 10g., svojim pogrešnim savetima učestvuje ubesomučnom razgrađivanju Srbije.

Fašizam bi ispravnije trebalo zvati Korporatizam jer je to spoj države i korporacija. – Benito Musolini.

Neoliberalizam - Protivi se uplitanju države u ekonomiju, protekcionizmu, visokim stopama poreza i sl. – Wikipedia.

Ekonomska globalizacija – Protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. – Wikipedia

Iz ovog se može izvući zaključak da je Neoliberalizam spoj nadnacionalnih institucija [Brisel] i velikih korporacija – Međunarodni fašizam – globalizam.

NEMOJTE da mešate stari liberalizam [današnje libertarijance], o kojoj Sova piše, i današnji neoliberalizam. Vidim neke levičare ovde koji odmah pucaju iz topova čim uoče reč liberal a nemaju istorijsku argumentaciju.

Ulogu države treba smanjiti a povećati ekonomski nacionalizam.

Ne mogu da razumem kako niko ne shvata da je liberalan koncept kod nas bio izuzetno koristan i dobar svim akterima koji su u njemu ucestvovali?! Cemu onda dalja prica.
Po definiciji "svaka ideologija nosi pecat intresa"
Taj intres je, sad se vidi jako lepo , zadovoljen.
Da ne zaboravimo da su takodje jako dobro prosli i oni kojima je dozvoljeno da vrednost imovine smanje i umanje do mere ocekivanog.Nazalost, vecina njih nije bila niti jeste sposobna da nastavi bilo sta sto bi moglo da da neki kvalitetniji i ozbiljniji doprinos.
No najveci problem koji postoji je da niko van ovih krugova moci nije ni imao sansu da nesto postigne, bez obzira na kapacitete i mogucnosti.

Neke prednosti privatnih u odnosu na državne firme su to što:
1) Imaju efikasnije upravljanje - više se radi i cilj je da se ispoštuju zadati rokovi. To za posledicu nekad i prekovremeni rad.
2) Bolju kadrovsku politiku. - Pri zapošljavanju u privatnu firmu se mnogo više gleda na stručne i lične kvalitete kandidata, nego na nepotizam ili političku podobnost. Da li neko misli da bi jedan privatnik na mesto inženjera-projektanata zaposlio svog sestrića koji nema blage veze? U državnoj firmi su takve pojave kud i kamo zastupljenije.

Mnogima se može činiti da se u prvatnoj firmi više radi i da je radnicima teže. Sa druge strane su, upravo zbog toga, privatne firme konkurentnije na na tržištu kad je reč o kvalitetu i ceni usluga i proizvda. To opet za posledicu ima bolje zarade.
Za kraj jedna empirijska informacija u prilog privatnom sektoru. U Novom Saddu u privatnom IT sektoru radi preko 5000 ljudi, a prosečna plata je oko 1000 eura.

Za Velju
Poštovani! Ne mogu svi raditi u tim vašim informacionim tehnologijama kao tih 5 000 u Novom Sadu, koje su sada slažemo se u velikom zamahu, usponu... Voleo bih da to isto čujem i za pekare, metalce, mlekare ili recimo seljake, mislim na tih 1 000 evra. A što se tiče zapošljavanja, gde navodno u privatnim preduzećima nema nepotizma, "prijateljskog zapošljavanja". U privatizovanom preduzeću u kome sam radim istina nije iz IT, već iz metalskog kompleksa, zastupnik poslodavca - većinskog vlasnika (generalni direktor) otpustio je u "cugu" 70(sedamdeset) radnika proglasivši ih tehnološkim viškom. To bi naravno moglo biti u redu, povećanje produktivnosti, profita, ostale bla bla, pa čak i zarada onih koji su ostali da rade. Naravno od svega toga povećan je samo profit većinskog vlasnika. Ali, samo 5(pet) dana po otpuštanju navodnog viška zaposlenih, na jedno od tog "viška" zaposli se rođena sestra direktora. Obzirom da je ona veoma "stručna" već je promenila tri "viška".

@ Šešeljevac – Čudi me da postavljate ovakva pitanja pošto je program SRS vrlo blizak sa onim što su radili američki stari liberali. Na umu su imali: minimalnu državu [administraciju], slobodno tržište, sloboda pojedinca i ekonomski patriotizam.

Današnji neoliberali, pravilnije ih je zvati fašisti-globalisti, ne žele nacionalne države, već super države poput EU sa ogromnim aparatom, monopol par kompanija u svakom segmentu privrede, ne slobodu pojedinca [politička korektnost].

Nama je sputan prosperitet jer nemamo ekonomski patriotizam. Porobljeni smo jer smo dozvolili da uđe njihov novac koji diktira bukvalno sve. Predhodna vlast je ušla u igru zaduživanja iz koje je nemoguće izaći. To je prevara na koju je pristala “demokratska“ garnitura. Bili smo uslovljeni da nam budu skinute sve sankcije i da postanemo deo tzv međunarodne zajednice ako pristanemo da instaliramo njihove kolonijalne institucije i standarde. Mislim pre svega na njihove finansijske kuće i lobiste u vrhu vlasti.

U principu, problem nije u tome da li je preduzeće državno ili privatno, već to da li preduzeće posluje u tržišno ili ne. Država mora da stvori regularne tržišne uslove poslovanja, što znači dobro pravosuđe, antimonopolske zakone, sprečavanje državnog protekcionizma, postojanje konkurencije itd. U tim uslovima svaka firma pa i državna mora da se ponaša racionalno. Privatna firma ukoliko ne ostvaruje profit, neće opstati. Ostvariće profit samo ako se kvalitetom i cenama svojih proizvoda i usluga probije na tržištu. Da bi to postigla potrebno joj je sposobno i efikasno rukovodstvo i stručan kadar. Problem je što državne firme često imaju monopolski položaj, a i kad nemaju, njihovi loši poslovni rezultati ih ne vode u stečaj, jer je tu uvek država da "uleti" sa svojim finansijama. Zato je u državnim firmama moguće krasti, prezapošljavati i zapošljavati nestručni kadar, nikoga ne prozvati za odgovornost..., jer su uvek tu poreski obveznici da pokriju sve gubitke. Radio ne radio ...

Jedino ostaje da objasnite zašto kapital beži iz država koje su stvorile "regularne tržišne uslove poslovanja, dobro pravosuđe, antimonopolske zakone, sprečavanje državnog protekcionizma, postojanje konkurencije itd".
Stručan naziv za bežanje kapitala iz Zapadne Evrope i SAD, je delokacija.Posledica delokacije, tj. izmeštanja industrijskih pogona van matične države, je deindustrijalizacija zemalja EU i sve veća nezaposlenost u tim zemljama.
Materijali sa zasedanja američkog Kongresa, francuskog Senata, nemačkog Bundestaga na kojima se raspravljalo o tome kako zaustaviti tu bežaniju mogu se naći na Internetu. Ali evo, reći ću Vam koji je zaključak. Dakle, zaključak je da jedino što interesuje kapital to je jeftina radna snaga - po mogućstvu bez sindikalne zaštite kako bi mogao maksimalno i bezobzirno da je eksploatiše. A to sa "regularnim tržišnim uslovima" je jedna smešna priča

Dakle:
Na pitanje br.1 - Zašto čovek sme da menja zakone genetike a ne sme da menja zakone tržišta - nema suvislog odgovora.

Na pitanje br.2 - Ko, kada, gde i kako (podrazumeva se u kojoj zemlji i u kom periodu) je dokazao da "slobodna tržišta" rada, kapitala i finansijskih sredstava obezbeđuju maksimalan društveni prosperitet, odgovor je - niko, nikada i nigde, osim u literaturi, na TV-u i u novinskim kolumnama.(A papir...)